Osnovni postupci u kozmetickoj nezi kože
Čišćenje lica
Čišćenje lica je izuzetno važan postupak i prethodi gotovo svim kozmetičkim tretmanima i postupcima. Njime se uklanjaju:
a) ostatci šminke
b) prašina, čestice smoga i drugih materija koje su se nataložile na licu
c) višak sebuma i znoja
d) odumrle ćelije epiderma
Čišćenje mora biti temeljno i stručno uradjeno kako ne bi imalo suprotan efekat ukoli se radi pogrešnim sredstvom ili se radi delimično.Koža treba da bude čista ali se ne sme ukloniti prirodni zaštitni sloj acidobazmna ravnoteža kože. Osnovno je da se pre početka čišćenja pažljivo odabere sredstvo koje najbolje odgovara tipu kože koji imate.
Sredstva koja se koriste za čišćenje lica su:
1. VODA - kada govorimo o vodi kao sredstvu za čićenju lica možemo reći da je ona loše primarno a dobro sekundarno sredstvo u postupku čišćenja. Sama voda nije u stanju da u potpunosti skine odredjene vrste šminke (npr. vodootpornu) kao i da potpuno skine višak sebuma, medjutim ona je odlična kao sekundarno sredstvo u čišćenju lica (npr. nakon otklanjanja šminke mlekom za čišćenje, voda otkloni mleko sa ostatcima šminke).
1. Poseban oblik korišćenja vode u svrhu čišćenja je svakako naparivanje lica - ono prethodi cedjenju mitisera, priširenju i čišćenju pora na koži i odstranjivanju masnoće. Pri parenju možemo koristiti vodu sa čajem (bez šećera) obično sa kamilicom radi svoje sposobnosti da smiruje upale. Postupak parenja se izvodi posebnim aparatom (vapazon
2. SAPUN - što se sapuna tiče važi pravilo “od vrata na dole”, znači u čišćenju lica se ne koristi mada ga neko još uvek koristi. Razlog zbog čega se sapun ne preporučuje je što je on bazan a naše lice kiselo (ph 5.5) čime rastvara naš hidrolipidni zaštitni sloj kože i isušuje kožu. Sapunom uništavamo prirodnu floru na koži koja se sastoji od raznih vrsta bakterija.
3. Neemulzioni preparati
• Neemulzioni preparati tipa masti su u polučvrstom stanjua zavisno od satava mogu biti mutni ili transparentni preporučuju se za čišćenje suve i starije kože.
• Ulja za čišćenje kože koristi se maslinovo bademovo kokosovo i ricinusovo ulje
4. Emulzioni preparati.
• Vodeno uljne V/U emulzije dominiraju masne omponente
• Uljno vodene U/V emulzije dominira voda
• Kiseli kremovi za oporavak oštećene kože
• Antisptički kremovi
5. Vodeno alkoholni losioni za čišćenje kože koriste se za čišćenje masne i seboroične kože i treba ih razlikovati od tonizirajućih losiona.Osim alkohola sadrže i druge aktivne supstance keratolitike(rastvaraju rožasti sloj kože) i adstringentna sredstva(ona koja zatežu kožu)
6. Zrnasta sredstva za čišćenje pilinzi
Bez obrira na koji način čistite lice, ono je obavezno nakon šminkanja i boravka u zagadjenim sredinama. Sa čišećenjem ne treba preterivati a u slučaju masnog lica, ne treba kompletno odstraniti sebum jer će lojne žlezde još više ga lučiti kako bi ga nadomestile.
Izbor preparata za čišćenje kože je od velike važnosti za zdrav i lep izgled kože. Čišćenje mora biti temeljno i stručno uradjeno kako ne bi imalo suprotan efekat ukoliko se radi pogrešnim sredstvom ili se radi delimično.Koža treba da bude čista ali se ne sme ukloniti prirodni zaštitni sloj i acidobazna ravnoteža kože. Osnovno je da se pre početka čišćenja pažljivo odabere sredstvo koje najbolje odgovara tipu kože koji ima klijent.
Zavisno od toga kakva se oprema primenjuje rzlikujemo dve metode čišćenja kože : ručnu i električnu (uz pomoć električnih četki frimatora).Ovog puta će biti opisana samo ručna metoda čišćenja lica
Na slici je prikazan redosled pokreta prilikom čišćenja kože lica
Pregled lica i kozmetička dijagnoza kože.
Pregled lica se vrši posle čišćenja kože lupom .Osetljiva koža može reagovati već na postupak čišćenja stoga moramo posmatrati i pregledavati kožu tokom čitavog postupka čišćenja i reagovati ukoliko su reakcije jače.
Glavni kriterijumi u postavljanju dijagnoze kože su
• starost klijenta starenje kože je degenerativni proces.Najizrazitije promene pri starenju kože se odigravaju u vezivnom tkivu usled destrukcije kolagenih i elastičnih vlakana.koža postaje opuštena ,tanja,posnija i bez sjaja. Smanjuje se lučenje ekrinih žlezdi alojne žlezde iako u većem broju manje šprodukuju sebum.Smanjuje se broj folikula dlaka.Pojavljuju se bore.
• boja kože je zavisna od rase starosti i dela tela koji se tretira.Kozmetičar mora da raspozna promene u boji kože koje su nastale kao posledica kozmetičkog tretmana.
• balans kože funkcija lojnih i znojnih žlezdi stepen hidracije kože i prisustvo prirodnih masnoća ukazuje na promene u funkciji lojnih odnosno znojnih žlezda.i na osnovu toga se koža deli na tipove koji su pomenuti u prethodnim predavanjima.
• acidobazna ravnoteža kože odnosi se na koncentraciju vodonikovih jona na povšini kože .koža ima slabo kiselu reakciju s prosečnim pH faktorom oko 5,5 za muškarce je taj broj 5,1-5,3 a kod žena je nešto bviši i znosi 5,6-5,8.pH se meri pehametrom ili lakmus papirom odnosno specijalnim indikatorskim trakama.Ukoliko se koriste bazni preparati koža se propmeni špostane grublja i suva.
• nepravilnosti kože –kozmetičke mane najčešće kozmetičke mane su
Prošireni kapilari
Hiperpigmentacija i depigmentacija
Kožni papilomi
Staračke bradavice
Milijumii
Sitne bore oko očiju
Prekomerna maljavost hirzutizam
Kožni poremećaji teorija
1. Promene na koži
Promene na koži se dele na promene u ravni kože, promene ispod ravni kože i promene iznad ravni kože.
Promene u ravni kože
- Eritem - crvenilo kože
- Makula (mrlja, pega) - promena u nivou kože koja se od okoline razlikuje po boji. Nastaje usled poremećenog rasporeda kožnih pigmenata
- Modrica ( oblik makule ) - nastaje usled krvarenja iz krvnih sudova kože u okolno tkivo. Uzrok je jaka mehanička sila. U početku je jarko crvene boje ali se kasnije boja menja u tamno plavu.
Patološke promene iznad ravni kože
- Keratoza
je zadebljanje rozastog sloja epiderma
- Papula - promena u koži gde se izdiže nivo kože a posle nestajanja ne ostavlja ožiljak. Može nastati u epidermu i dermu
- Tuber - dermalni čvor sličan papuli koji posle izčezavanja ostavlja ožiljak
- Ljuspa - posledica patološkog orožavanja epiderma
- Krasta - proizvod sasušenog sekreta serozne tečnosti, krvi ili gnoja - radi se o sekundarnoj promeni
- Vezikula -mehurić i plik - nastaje sakupljanjem serozne tečnosti u epidermu
- Bula je istog sastava kao vezikula samo je veca moze biti do 5 cm
- Gnojanica - nastaje nakupljanjem gnoja u epidermu
- Cista - promena u dermu ispunjena tečnim ili polutečnim sadržajem. Zid ciste je sastavljen od vezivnog tkiva.
Promene ispod ravni kože
- Nodus je cvor u dubini koze pocinje u dermu Erozija - defekat epiderma nastao usled prskanja plika - izčezava bez ožiljaka
- Erozija je povrsinski defekt koze.Nastaje kao posledica prethodnih promena pustule,vezikule,povrede.
- Ogrebotina - nastaje kada mehaničkom silom skinemo povrsni sloj ćelija u nizu. Zavisno od dubine, moguć je nastanak ožiljka
- Pukotina –fisura,ragada je promena nastala na mestima patološki pojačanog orožavanja kože. Usled zadebljanja, koža gubi elastičnost i nastaju pukotine
- Ulcus - čir - nastaje kada deo tkiva odumre ili nestane - posle zarastanja ostaje ožiljak a čest je i pojava recidiva.
- Ožiljak nastaje posle zapaljenjskih promena kože
- Atrofija nastaje posle teških destrukcija kože i predsatvalja istanjenu kožu u celosti ili u pojedinim slojevima
- Poremećaji i bolesti koji zahtevaju lečenje
Zbog prirode posla ukratko će biti opisane neke od najčešćih bolesti sa kojima se kozmetičar može sresti u praksi. Naravno,nisu opisane sve bolesti kod ovih promena se koža ne tretira se kozmetičkim postupcima dok se ne izleči ili tek pošto konsultujete dermatolog.
Bradavice - izaziva ih humani papilona virus. Traju duže ili kraće vreme i uglavnom su dobroćudne. Sklone su širenju. Leče se tečnim azotom.
Herpes Je virusno oboljenje koje može zahvatiti i kožu i sluzokožu. Promene su u vidu crvenila i plikova. Pojava herpesa može biti praćena temperaturom i drhtavicom. Treba razlikovati dva tipa herpesa herpes simplex i herepes zoster.Izazivaju ih različiti virusi.Herpes simpleks se deli na herpes labialis i herpes genitalis . Prenosi se direktnim kontaktom. U manjem broju slučaja javlja se ponovljeno obično nakon stresa, većeg fizičkog napora, sunčanja ili neke bakterijske infekcije.Leči se specifičnim virocidnim lekovima.
Crveni vetar - nastaje usled mikropovrede kože i prodiranjem bakterija iz grupe streptokoka A i B. Praćen je visokom temperaturom, drhtavicom i pojavom edema obično na licu i potkolenicama. Leči se penicilinom.
Impetigo - izazivaju ga streptokoke. Prepoznaje se po žutoj krasti koja se formira nakon pucanja plika. Leči se penicilinom.
Ihtoza (krljuštica, riblja koža) - nastaje kao posledica poremaćaja keratinizacije (orožavanja) kože. Koža je vrlo suva sa skramom. Može biti nasledna ili stečana (posledica nekog drugog oboljenja).
Psorijaza - hronično recidirajuće oboljenje koža čiji uzrok nije poznat ali postoji vrlo naglašen nasledni faktor. Može biti generalizovana (po celom telu) ili lokalizovana ( na odredjenim regijama). Postoje više oblika psorijaze. Ispoljava se u vidu crvenila, čvorića ili plikčića i pojavom skrame na površini.
Alergija kože-Urtikarija (koprivnjača) - prolazno oboljenje koje karakteriše pojava središne ploče koja je okružena eritremom (crvenilom) i osećajem svraba. Moguć je i otok. Traje nekoliko dana ili nedelja.
Rozacea - javlja se kod starijih muškaraca i žena (preko 50 godina). Ispoljava se crvenilom koje prerasta u trajnu pojavu.
Vitiligo - poremećaj pigmentacije kože u vidu belih fleka. Nasledna komponenta ima značajnu ulogu u nastanku bolesti.
Folikulitis - zapaljensko oboljenje folikula dlake. Izaziva ga streptokoke, bakterije ili gljivice.Leči se antibioticima loaklno ili sistemski.
Ekcem - javlja se u više oblika - uzrok je alergijska reakcija kože na neku materiju. Ispoljava se u vidu crvenila i edema kože.
Dermatofitije-gljivična oboljenja kože najčešće vrste dermatofitija su
- Mikrosporije
- Trihofitije
- Epidermofitije
Kurje oko –clavus
- Manji nedostaci kože
- Paukoliki nevusi
- Kapilarni angiom
- Mladeži-nevusi
- Pege –efelide
- Lentigo solaris
- Hloazma
- 4.Kozmetičke mane
- Prošireni kapilari
- Hiperpigmentacija i depigmentacija
- Kožni papilomi
- Staračke bradavice
- Milijumii
- Sitne bore oko očiju
- Prekomerna maljavost hirzutizam
Anatomija
U drugom delu krakog kursa kozmetike biće prikazano
• Osnovni anatomski elementi lica glave i vrata
• Osnovni podaci o koži
• Funkcije kože
• Građa kože
Anatomija lica
Proporcija lica
Crte i izraz lica su određene oblikom kostiju lica koji drže mišiće lica kao i debljinom potkožnog masnog tkiva koje ih pokriva i urasta između ovih struktura. Sa starenjem i gubitkom telesne težine dolazi do isticanja koštanih delova lica nos i jagodice su izraženiji a ostali delovi lica postaju upadljiviji. Od položaja i izraženosti muskulature lica zavisiće i i izbor tehnike masaže lica redosled i dužina trajanja pokreta i izvođenja masaže.
Idealnim proporcijama lica smatraju se one proporcije koje imaju jednaka rastojanja a i b -što se vidi na slici.
a - rastojanje od vrha nosa do najniže tačke na bradi
b - rastojanje od spoljnjeg ugla oka do vrha nosa
Na slikama koje slede biće prikazani osnovni anatomski elementi lica, odnosno glave i vrata. Ovaj prikaz anatomije ni približno nema tendenciju da ima nivo medicinskog obrazovanja već da pruži elementarno poznavanje struktura glave.
KOSTI GLAVE
Kosti glave se dele na kosti lobanje i kosti lica
Kosti lobanje
Čeona
Temena
Slepoočna
Potiljačna
Klinasta
Sitasta
Kosti Lica
Gornja vilica
Donja vilica
Jabučna kost
Nosna
Unutrašnje kosti lica (nepčana,ralasta,suzna,donja nosna školjka)
Fiziologija mišića
Najvažnije osobine sdravih mišića su
• Kontraktilnost
• Elastičnost
• Toničnost
NAJZNAČAJNIJE ARTERIJE I VENE GLAVE I VRATA
LIMFNE ŽLEZDE GLAVE I VRATA
Limfni čvorovi
Živci lica
OSNOVNI PODACI O KOŽI
Koža je najveći organ ljudskog organizma i prekriva celo telo. Ukupna površina kože kod odraslog čoveka kreće se od 1,5 do 2 kvadratna metra. Na otvorima ona se transformiše u sluzokožu.
Debljina kože varira i iznosi od 0,5 do 4 mm. Najtanja je na očnim kapcima a najdeblja na dlanovima i petama.
Koža nije ravna - ona je prošarana žlebovima, grebenima i porama znojnih žlezda.
Boja kože je različita i zavisi od rase, starosti, predela tela i opšteg zdravstvenog stanja organizma. Boja se formira zahvaljujući mrkom pigmentu melaninu koji se stvara u gornjim slojevima kože ali i od same prokrvljenosti kože i drugih faktora.
Pridodaci kože su:
a) znojne žlezde
b) lojne žlezde
c) dlake
d) nokti
Funkcije kože
Koža ima više svojih funkcija i to su:
1. Zaštitna funkcija
Ovo je osnovna funkcija kože. Koža štiti organizam od
a) fizičkih uticaja - termički, mehanički i od radiacionih
b) hemijskih uticaja - kiseli sastav kože štiti organizam od brojnih baznih supstanci na taj način što ih neutrališe
c) bioloških uticaja - zaštitni sloj koji prekriva kožu štiti organizam od uticaja raznih mikroorganizama
2. Sekretorna uloga kože - preko znoja i putem lučenja loja (sebuma) iz organizma se odstranjuju brojne štetne materije
3. Adaptaciona funkcija kože - koža čuva toplotu organizma i prilagodjava koliko je to moguće organizam toploti spoljašnje sredine na taj način što se refleksno krvni sudovi šire ili sužavaju a znojne žlezde izbacuju znoj nastojeći da ohlade površinu kože
4. Resorptivna uloga kože - preko kože se mogu ubaciti razni lekovi (putem inekcije) i oni dalje dospevaju u organizam.
Znojne i lojne žlezde
Znojne žlezde su neravnomerno rasprostranjene po celoj površini koži. Osnovna funkcija im je regulacija telesne temperature i izbacivanje dela štetnih materija iz organizma. Naime, sam znoj se sastoji iz vode ali i drugih materija kao što su natrijum-hlorid, alkalni fosvfati, urea, amino-kiseline masti i dr. Zajedno sa sebumom, na površini kože se stvara sloj koji štiti kožu od mikroorganizama.
Svaka znojna žlezda sastoji se od klupčastog sekretivnog dela i izvodnog kanala. Dužina znojne žlezde kreće se od 0,1 do 4 mm.
Znojne žlezde se dele na :
1. EKRINE (male) znojne žlezde - rasprostranjene su po celom telu - broj je veoma velik i ide do 600 po kvadratnom centimetru. Nastaju rodjenjem
2. APOKRINE (velike) znojne žlezde - nastaju u pubertetu i nalaze se na odredjenim regijama ljudskog tela - pazuh, stomak, prepone, genitalno-analnom delu. Za razliku od ekrinih, znoj izlučuju preko folikula dlake i znoj ima specifičan miris zbog toga što je gušći, sadrži masti i druge produkte raspadanja.
Lojne žlezde
Nalaze se po čitavoj površini kože osim na dlanovima i tabanima. Zadatak im je da na površinu kože izbaciju masnu izlučevinu koja kožu štiti od mikroorganizma, isušivanja i prodiranja vlage istovremeno obezbeđući koži mekoću i elastičnost. Sam loj (sebum) sastoji se od vode, zasićenih i nezasićenih masnih kiselina, belančevina, mineralnih soli i dr. Kanal lojne žlezde poklapa se sa kanalom dlake preko nje se izlučuje loj na površinu kože. Jedan deo lojnih žlezda ne izlučuje loj preko dlake već samostalno.
Funkcionisanje lojnih žlezdi zavisi od endokrinog sistema ali i od ishrane. Naročitu ulogu imaju seksualni hormoni. Testosteron naročito stimuliše rad lojnih žlezda dok estrogen ima obratnu funkciju.
Prema funkcionisanju lojnih žlezda vršimo i podelu kože na normalnu, suvu, masnu ili mešovitu. Takodje, od funkionisanja lojnih žlezdi zavisi i pojava akni i mitisera na licu.
Građa kože
Koža se sastoji iz tri sloja i to:
Epiderma - pokožice
Derma - krzno, cutis
Hipoderma - potkožno tkivo, subcutis
Epiderm je gornji sloj kože on se takođe sastoji iz više slojeva i to:
1. Rožasti sloj (stratum corneum) - gornji sloj kože na kome je došlo do procesa kerotinizacije - ćelije su izgubile obeleželežje i pretvorene su u keratinske ljuspe - na samoj površini keratinske ljuspe gube kohezivnu moć, odvajaju se i otpadaju
2. Sjajni sloj (stratum lucidum) - sastoji se od jednog do dva reda ćelija koje su spljoštene i u citoplazmi ćelija javlja se materija zvana eleidin. Iz ivičnog sloja nastaje keratin - rožasta materija sjajna izgleda.
3. Zrnasti sloj (stratum granulosum)
4. Malpigijev sloj (stratum spinosum)
5. Osnovni sloj (stratum basale)
Derm se sastoji iz tri sloja i to:
1. Papilarnog sloja (stratum papillare)
2. subpapilarnog sloja (stratum subpapillare)
3.Retikularnog sloja (stratum reticulare) Osnovno tkivo ovog dela kože čine vezivno (kolageno) i elastično tkivo koje koži obezbeđuju otpornost, čvrstinu i elastičnost.
Hipoderm - potkožno tkivo
Potkožno tkivo je podloga dermu tj. nalazi se između derma i mišića odnosno između derma i kostiju (npr. kod glave). Bogata je masnim tkivom a izdeljena je pregradama vezivnih vlakana u kojima se nalze krvni i limfni sudovi i ogranci nerava.
Tipovi kože
Tip kože zavisi od faktora na koje ne možemo uticati: nasleđa, nivoa hormona i godina starosti. Ali na tip kože takođe utiču i razni drugi faktori kao što su hrana i piće koe koristimo, određene navike stres i nedostatak sna, kao i nega kože. U tom smislu i treba shvatiti izreku DO TRIDESETE GODINE IMAMO LICE KOJE SMO DOBILI, A OD TRIDESETE KOJE SMO ZASLUŽILI!
Postoje četiri glavna tipa kože: normalna, suva, masna i kombinovana koža, zavisno od proizvodnje sebuma, veličine pora i strukture kože. Osetljiva koža je stanje koje može da se javi na bilo kom tipu kože u različitim periodima. Uz tip, od presudne je važnosti ustanoviti i stanje kože u odnosu na vlažnost kože. U ovom slučaju obično se govori o poremećaju koji danas ima 90 posto žena, a to je dehidracija, koja posebno nepovoljno deluje na suvu kožu.
Normalnu kožu karakteriše savršeni balans masnoće i vlage; ovakva koža nije ni previše masna ni previše suva. Koža ima ujednačenu boju, zategnuta je, nežna i elastična. Ukratko, to je idealan tip kože ima veoma mali broj ljudi.
Suva koža nastaje usled nedovoljne proizvodnje vlage i masnoće i često je zategnuta, naročito posle čišćenja. Pore su veoma sitne, skoro nevidljive, a mitiseri i bubuljice se retko pojavljuju. Struktura ovakve kože je veoma tanka, a znaci starenja kao što su fine linije i bore se veoma lako pojavljuju. Suva koža je često i veoma osetljiva i lako reaguje na različite spoljašnje faktore kao što su hladno vreme, vetar, klima,
Masna koža sadrži velike, vidljive pore i sija se, posebno u T-zoni, usled povećane proizvodnje sebuma. Mitiseri i bubuljice su česta pojava i problem na ovakvoj koži. Struktura ovakve kože je deblja od normalne i obično izgleda umorno usled loše cirkulacije.
Prednosti masne kože su u tome da se fine linije i bore pojavljuju mnogo kasnije nego kod drugih tipova kože i zbog toga osobe sa ovakvim tipom kože duže zadržavaju mladalački izgled.
U tretmanu masne kože treba upamtiti dase ne sme da preterivati sa čišćenjem kože. Previše često čišćenje će stimulisati žlezde da proizvode više sebuma. Normalna rutina u čišćenju kože pomoću proizvoda namenjenih nezi masne kože je sasvim dovoljna.
Kombinovana koža je najčešći tip kože i predstavlja kombinaciju masne kože sa većim porama u T-zoni (čelo, nos i brada) i suve kože na obrazima.
Veoma je važno koristiti odgovarajuće proizvode za negu kože da bi se zadovoljili različite potrebe različitih delova kože. Potrebe kože mogu i da se promene zavisno od godišnjih doba. Na primer tokom zime suvi delovi kože postaju još suvlji, a masni delovi kože su izbalansirani, dok je tokom leta obrnuto
Ξ November 17th, 2007 | → 1 Comments | ∇ Saveti |
Metode pod nazivom MIOLIFT, MYOLIFT, FECELIFT i slično dobro su znane u medicini i kozmetici. Zbog dobrih rezultata u tretiranju, odnosno lečenju ožiljaka, akni, i određenih stanja kože, vezanih uz njeno starenje, sve češće susrećemo razne aparate koji omogućavaju izvođenje Miolift tretmana. Uređaje za izvođenje ovih tretmana nazivamo popularno MIOLIFT - ovima. Ovim aparatima se postižu odlični rezulti u tretiranju strija, smanjenju bora, uklanja borice oko očiju i usana, učvršćivanju mišića lica.
Kako ovi aparati deluju? Kada kroz tkivo propuštamo struju (naravno odgovarajuće jačine, napona i frekvencije da bi bila lekovita) dolazi do usmerenog kretanja elektrolita i organskih jona u ćeliji. Ćelija ima pojačanu potrošnju kiseonika i življi metabolizam. Istovremeno se podiže lokalna temperatura tkiva čime se podstiče protok limfe i bolje pražnjenje vena i kapilara kože - stimulacija cirkulacije. Ovi efekti se manifestuju blagim lokalnim crvenilom. Kada primenjujemo jednosmernu struju i protok jona je jednosmeran od odnosno negativni joni će se kretati ka elektrodi pozitivnog polariteta (i obrnuto). MIOLIFT koristi pulsirajuću naizmeničnu struju pri čemu se vrlo brzo i vrlo učestalo menja smer kretanja jona što pored opisanog dejstva na cirkulaciju dodatno stimuliše još i lokalne nerve i mišiće pa ima za posledicu sledeće učinke:
• bolju cirkulacije limfe uzrokovana kontrakcijom mišića;
• povećanje zapremine mišića;
• ubrzavanje lokalne cirkulacije u krvnim sudovima i kapilarima
• bržu cirkulaciju međućelijske tečnosti
• poboljšanje metabolizma, uz povećanu potrošnju kiseonika veću proizvodnju ugljen dioksida i bolju cirkulaciju jer se smanjuje viskoznost krvi;
• zbog specifičnog delovanja naizmenične struje na nervna vlakna postiže se vrlo dobro analgetsko djelovanje, oslobađanje endorfina, i pokretanje procesa oslobađanja masnog tkiva poznatog kao metoda elektroliposukcije.
Miolift je dakle aparat koji putem doziranih elektroimpulsa deluje na kožu i mišiće kože. Dolazi do oporavljanja elastina i kolagena u koži i zatezanja mišića kože. Time koža dobija na elastičnosti a bore se ispravljaju. Osim ovog efekta postiže se i limfna drenaža kože što dodatno okrepljuje i usporava proces starenja kože.
Sam postupak aplikacije miolifta - miolifting je potpuno bezbolan. Tokom tretmana postoji strogo određen protokol stimulacije pojedinih grupa mišića lica. Pojedinačne seanse traju oko 20 minuta, ali to se vreme može imenjati zavisno od klijenta.
Da bi se postigao željeni efekat potrebno je sprovesti 10 -15 seansi miolifta i potom održavati kondiciju kože ponavljanjem jednom mesečno.
Preporučuje se ceo tretman ponoviti jednom godišnje
Air brush potamnjivanje kože se izvodi prirodnim bojama koje sadrže za kožu hranljive voćne kiseline. Postupak potamnjivanja podrazumeva prethodno tuširanje i skidanje šminke. Potom se specijalnim kompresorom koji stvara magleni oblak boja nanosi na kožu u tankim slojevima. Samo “prskanje “ traje 10-15 minuta zavisno od površine koja se prska a boja se zadržava 7 dana u punom intenzitetu. Ako izaberete brazilsko tamnu boju možda i neki dan duže.
U ovom delu će biti predstavljeni delovi tečaja za edukaciju odraslih osoba. Tečaj je prevashodno bio namenjen osobama koje imaju zavrešenu srednju školu. Za upotrebu putem interneta neznatno je prerađen tako da ga može pratiti većina osoba koje krstare inerenetom. Tečaj ima više tematskih jedinica i svake nedelje će biti predstavljena po jedna “lekcija”
I UVODNI DEO
ISTORIJAT KOZMETIKE
Egipat (4000 godina pre nove ere). Prvi arheološki dokaz kozmetike nalazimo u drevnom Egiptu. U to vreme su žene robovlasnika stavljale svetlo zelenu pastu od bakarnih minerala na lice, da bi obezbedile boju i definiciju crta lica. One su koristile mirisna ulja i bojile svoje obrve kremom sačinjenom od ovčjeg loja, olova i čadji. Možemo zaključiti - koristile su mirisna ulja zbog šminke za lice…
Azija(1500 godina pre nove ere). U Kini i Japanu je za bojenje lica u belo korišćen puder od pirinča. Obrve su brijane i čupane, a zubi bojeni zlatno ili crno; kanom je bojena kosa i lice.
Drugim rečima, tinejdžeri su izgledali tačno onako kako i danas izgledaju.
Grčka(1000 godina pre nove ere). Pripadnici vladajuće klase su nosili perike. Ovo se odnosilo na oba pola. Opet, svi su želeli da istaknu belilo dobijeno stavljanjem krede ili olovnog pudera za lice. (Nema izveštaja o opsegu trovanja olovom u antičkoj Grčkoj).
Kada su žene želele “malo boje”, birale su oker glinu pomešanu sa crvenim gvoždjem kao ruž za usne. Premazivale su dlanove crvenkastom kanom, verovatno da bi izgledale mlađe.
Rim(100 godina p.n.e). Platus je pisao ” žena bez šminke je kao hrana bez soli”.
Ovi super-civilizovani preci, stavljali su ječmeno brašno i maslac na svoje bubuljice, i ovčji loj i krv na nokte radi sjaja. Njjihov krunski doprinos kozmetici bio je praktikovanje blatnih kupki sa dodatkom krokodilskog izmeta, za ko bi znao koju svrhu.
Muškarci su često bojili svoju kosu u plavo, verovatno da bi izgledali kao mladić u reklami za Dell kompjutere. Od prakse bojenja kose medju muškarcima i ženama se odustalo, jer je boja bila prepuna sode što je izazivalo da postojeća kosa opada. Imali su specijalno određene robove koji su se bavili nanošenjem kozmetike (prakozmetičare?) .
14. vek. O kozmetici je vladalo mišljenje da je opasna po zdravlje, zato što su smatrali da bi poremetila odgovarajuću cirkulaciju. U Elizabetanskoj Engleskoj, u modi je bila crveno obojena kosa. Dobrostojeće žene su stavljale belance na lice da bi stvorile belje lice, i spavale sa parčadima sirove govedine na licu, kako bi se oslobodile bora.
Jedan engleski pozorišni pisac napisao nešto tim povodom - ” Lepa žena je kao delkates”.
15. -16. vek. U Evropi, kozmetiku je koristila samo aristokratija. Italija i Francusa su bile centri proizvodnje kozmetike. Francuzi su usavršili umetnost kreacije novih mirisa i kozmetike, mešanjem sastojaka. Taj radni proces doveo je začetke moderne kozmetike. Međutim često je proces krenuo drugim putem pa je dolazilo i do ubistva. Naime, umesto olova (koje ih je trovalo postepeno) u puder za lice je ponekad stavljan arsenik, jednostavno da brže ubije onoga ko ga nosi.
17. i 18. vek. Kozmetika je sada u opštoj upotrebi, osim za najsiromašnije slojeve stanovništva. Crveni ruž je intezivno upotrebljavan da sugeriše zdravlje, bogatstvo i dobro raspoloženje.
19. vek. Ponovo Francuzi. Oni su razvili hemijske procese kojima su zamenjivali parfeme dobijene prirodnim metodama. Cink oksid postaje široko korišćen puder za lice, zamenjujući smrtonosne mešavine olova i bakra koji su ranije korišćeni.
Druge otrovne supstance se još uvek koriste u senkama za oči, ruževima… Hej, važno je dobro izgledati!
1920. u Americi. Manufakturna proizvodnja parfema i kozmetike dovodi do masovnog tržišta.
Bilo je u redu da žene odbace viktorijanski izgled, da se doteruju i koriste kozmetiku, zato što je takvo ponašanje obezbeđivalo profit i donosilo novac proizvođačima. Masovna pojava i tržište za kozmetiku, obezbedjeno je pojavom lanca radnji.
1927. Pronadjen je način da se kosa učini trajno talasastom, što je dovelo do toga da mnoge žene imaju “prirodno” kovrdžavu kosu.
1930. Filmske zvezde počinju da utiču na stil i korišćenje šminke.
Konačno je bledilo lica zamenjeno holivudskim potamnjenim tenom.
Maks Faktor je predstavio novi izgled neophodan i proistekao iz filmskih potreba.
1950. Počela je moderna era biznisa zvanog kozmetika, onakvog kakvim ga mi danas znamo. Puderi za lice, šminka, ulja za potamnjivanje kože i parfemi,masovno su izbacivani na tržište esencijalno novom društvu nakon Drugog svetskog rata (društvu koje je bilo umorno od oskudice).
Popularni sponzori radio sapunskih opera, prebacuju svoje reklame na novi medij - TV.
1960. Ovo je veme promena u industriji parfema, promena koje nisu uvek išle ka boljem.
Vraćaju se u modu ljubičaste usne i ajlajner Egipćanki, leptiri su slikani na bukvalno svakom delu tela. Ne zaboravimo lažne trepavice za oči. Pojedini biljni sastojci bivaju korišćeni za prozivodnju (šargarepa, krastavac, lubenica), kombinovani da stvore povratak prirodnom izgledu, mirisu i stavu.
1970. Izvesni sastojci su izbačeni iz upotrebe u proizvodnji kozmetikeda bi se zastitile ugrožene vrste(korišćene kao labaratorijske opitne životinje).
Pojavljuju se pitanja kao što su : ” Šta ste uradili sirotim stenicama i zekama da bi dobili dozvolu za proizvodnju ovih produkata? Šta se nalazi u njima, koje dejstvo ima, odakle dolazi?
1980. Ključna reč- raznolikost. Nov izgled, kozmetika i relamiranje lepote zajednički stvaraju industriju enormnih razmera od preko $20 milijardi godišnje. Svakog dana smo svesni kozmetike, parfema, proizvoda za kožu i kosu budući da se na nas vrši masovni pritisak reklamama u štampi i na televiziji.
Sada se okrećemo Internetu. Nekada se moralo otići do cvećare da bi se kupilo cveće, do prodavnice knjiga da bi se ista kupila, do apateke po lekove… Sada se na Internetu prodaje na stotine proizvoda svakog trenutka, koje ranije nikada ne bi kupovali bez lične konsultacije sa prodavcima. Isto je i sa kozmetikom. Ni jedan prodavac nije u stanju da u isto vreme ima sve proizvode na zalihama. Ima sve više proizvoda, marki, sve više reklama, i sve više zahteva. Internet prodaja postaje ključna. Kupac može da kupi virtuelno bilo koji produkt (da izabere stil, boju, veličinu, proizvođača, cenu; i dobije robu u roku od 24 časa.
To zahteva mnogo manje vremena od onog koje je potrebno kupcu da ode do lokalnih radnji. Ista je situacija i sa svim vrstama servisa. Sve više kozmetičkih salona upoznaje klijente sa svojim uslugama putem internata a jedan od primera je pred Vama.
OSNOVI ESTETIKE U KOZMETICI
LEPOTA JE SUBJEKTIVNI DIŽIVLJAJ. Reč estetika potiče od grčke reči AISTHANOMAI, što znači osećam, opažam, Kada kažemo estetika pod tim podrazumevamo osećaj za lepo, prefinjeno, ukus, lepota, sklad, lep izgled. Međutim, sve su to relativni pojmovi jer je doživljaj lepog strogo individualan. Lepo je osećaj ugodnog, percepcija koja izaziva uživanje. Estetika se često definiše kao nauka ili teorija o lepom u prirodi i umetnosti. Do danas nema definicije koja bi bila logički jasna i pregledna, a ujedno bi približno tačno određivala granice onome što se smatra ili bi se moglo smatrati “estetskim”. Po Platonu i Aristotelu, karakteristike “lepog” su “sklad, red i srazmernost”, dok je po subjektivnom kriteriju lepo ono što se “po sebi sviđa”.
Problem estetike i estetskog naročito je izražen u kozmetici, jer je lice jedini deo ljudskog tela koji nikada nije pokriven, što znači da je dostupno proceni estetskog utiska koji izaziva na okolinu. Sve urođene i stečene nepravilnosti kože dovode do narušavanja harmoničnog izgleda i odstupanja od normale. Imajući to na umu, kozmetičar mora s posebnom pažnjom pristupiti svakom pojedincu i sagledati svakog klijenta kao celovitu ličnost vodeći računa o uticaju našeg tretmana na ukupan izgled pacijenta i njegov osećaj zadovoljstva i sigurnosti koji se razvija kod pojedinca posle tretmana u salonu.
ESTETIKA: POTREBA ILI POMODARSTVO Kod većine ljudi a posebno kod mladih, bilo koja anomalija lica može izazvati određene poremećaje u ponašanju i skretanja u psihičkom razvoju. Neretko takvi poremećaji imaju trajne posledice i ponekad se teško mogu lečiti. Oni mogu dovesti do pojave kompleksa manje vrednosti, pa se takve osobe izoluju od svoje okoline, povlače u sebe i zbog unutrašnje patnje destruiraju svoju ličnost. Veliki broj anomalije kože lica danas može vrlo uspešno rešiti iskusan kozmetičar sam ili u saradnji sa dermatologom. Kod tretmana svakog klijenta estetika je jedno od osnovnih merila vrednovanja, a sa stanovišta većine pacijenata čak osnovno merilo uspešnosti tretmana. Tokom svog istorijskog razvoja pojam lepote u kozmetici doživljavao je različite interpretacije zavisno od stepena razvoja ljudskog roda, običaja i civilizacije. Uz to je taj problem u pojedinim razdobljima i sredinama uslovljen pojedinačnim ili masovnim kriterijumima lepote i tako podložan i pomodarstvu. Još i danas susrećemo ljude sa zlatnim zubom napred, što je nekada bio pojam lepote i znak standarda pojedinca.
Danas se uspešnost i lepota kozmetičkog tretmana poistovećuje sa što prirodnijim izgledom klijenta. Prirodan a ipak malo drugačiji izgled je zajednički cilj klijenta i kozmetičara, a time i jedna od osnovnih pretpostavki radnog uspeha i obostranog zadovoljstva. Ta prirodnost izražava se očuvanim oblikom lica uz isticanje onih osobina koje su već prirodno dobro oblikovane a “maskiranjem”- prikrivanjem onih karakteristika koje su izmenjene ili oštećene. Klijenti žele da tretman na licu ne bude upadljiv ali ipak primetan i da ih čini mlađima. Pri tome je važno da se bitno ne menja osnovni karakter njegove fizionomije.
U tom smislu kod većine klijenata kozmetički tretman prestaje da bude pomodni čin već civilizacijska potreba koja ih čini dopadljivijim,sigurnijim i zadovoljnijim.
OSNOVE HIGIJENE U KOZMETICI
Iz istorije. Sredinom 19. veka dr. Ignaz Phillip Semmelweiss, poreklom Mađar, otkrio je važnost higijene - uvideo je da je puerperalna sepsa (babinja groznica) zarazna bolest i da se njena učestalost može drastično smanjiti uvođenjem higijenskih mera pranja ruku medicinskog osoblja. On je uveo obavezno pranje ruku u akušerskoj (porodiljskoj) klinici u Beču rastvorom hlornog kreča pre svakog ginekološkog pregleda. Nakon uvođenja te mere u Bečkoj bolnici smrtnost je u roku nekoliko nedelja pala s 12% na 3%.
Šta su mikroorganizmi? U mikroorganizme ubrajamo bakterije, viruse, gljive i praživotinje. Neki od njih mogu biti uzročnici bolesti. Površina naše kože nije sterilna - na njoj se nalaze mikroorganizmi koji su stalni “stanovnici” naše kože i nazivaju se rezidentna mikroflora. Oni imaju veliku ulogu u zaštiti od patogenih mikroorganizama, odnosno onih koji mogu izazvati bolest. Tokom svakodnevnih aktivnosti ruke se kontaminiraju mnoštvom mikroorganizama iz okoline - preko kontakata s kontaminiranim površinama, predmetima, ljudima, životinjama, itd. Te mikroorganizme koji nisu stalno prisutni na koži ruku, nego se povremeno na njoj nakupljaju kontaktom nazivamo tranzitorna mikroflora. Potencijalni uzročnici bolesti mogu se putem kontaminiranih ruku unijeti u organizam kroz organe za varenje (usta), disajni sistem (nos), veznicu oka(konjunktivu) ili preko oštećene kože (veće ili manje rane na koži, ogrebotine).
Kako možemo sprečiti širenje patogenih mikroorganizama? Redovno i pravilno pranje ruku spreči će širenje većine zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama.
Naviku redovnog pranja ruku treba usaditi u navike ponašanja već u ranom detinjstvu.
Zaštitite rane (posekotine, ogrebotine) zavojima, flasterima ili zaštitnim rukavicama, jer je oštećena koža osetljiva za infekcije.
Kada treba prati ruke? Naravno uvek kad su vam vidljivo uprljane.Ali i
Pre:
- jela (obroka) / pripreme hrane,
- dojenja / hranjenja deteta,
- aktivnosti koje obavljate s detetom, posebno novorođenčetom i odojčetom,
- dodirivanja usta, nosa ili očiju,
- kontakta s bolesnom osobom.
Posle:
- upotrebe toaleta (WC),
- brisanja nosa, kašljanja, kijanja i sl,
- menjanja pelena,
- dodirivanja predmeta kontaminiranih telesnim izlučevinama ili krvlju,
- kontakta s bolesnom osobom,
- kontakta sa životinjama,
- nekih aktivnosti kao što je npr. iznošenje smeća, čišćenje,
- povratka u kuću (iz šetnje, igranja, kupovine…),
- u svim slučajevima kada su ruke potencijalno kontaminirane (zagađene)
Postupak higijenskog pranja ruku
- skinite prstenje i ostali nakit,
- ruke nakvasite u tečnoj, po mogućnosti toploj vodi,
- ruke nasapunajte sapunom (bolje je koristiti tekući sapun, ali ako koristite običan sapun, pripazite da je na podlozi s koje se voda može ocediti), dobro istrljajte celokupnu površinu ruku: dlanove, nadlanice, površine kože između prstiju, područje ispod noktiju, kožu zapešća, u trajanju 30 sekundi,
- isperite celokupnu površinu kože ruku (šake i zapešće) pod tekućom (toplom) vodom,
- osušite - obrišite ruke.
Ako koristite pamučni brisač, onda on namenski treba da služi samo za brisanje ruku i često se mora menjati, a ne sme ga koristiti druga osoba. Ako perete ruke u javnom toaletu (u restoranu, kafiću, trgovini i sl.), ruke osušite papirnatim brisačem, i njime zatvorite slavinu, izbegavajući kontakt oprane kože ruku sa slavinom. Upotrebljeni papirnati brisač bacite u korpu za odpadke. Pri izlasku iz toaleta, izbegavajte da rukama dodirujete okolne površine.
Higijenska dezinfekcija ruku
Za tu svrhu na tržištu postoji više preparata koji sadrže jedan ili više dezinficijensa na bazi etil alkohola ili isopropranola. Ova sredstva upotrebljavaju se nakon standardnog pranja ruku u svrhu antisepse, naročito u lekarskim ordinacijama i salonima lepote jer se tako u dodatnoj meri nakon običnog, redovnog pranja ruku, smanjuje broj mikroorganizama tzv. tranzitorne flore na minimum. Primenjuju se nakon pranja ruku sapunom i vodom, utrljavaju se u kožu ruku prema uputstvima proizvođača, a najčešće je to oko 30 sekundi, sve dok se koža ne osuši. Dezinfekciona sredstva treba birati pažljivo, vodeći pritom računa o njihovim aktivnim sastojcima i karakteristikama, a upotrebljavati ih samo kada želimo postići produženu antimikrobnu aktivnost na rukama ili kada nemamo vode u blizini.
Kada sapun i voda nisu dostupni, ruke se mogu oprati preparatima koji sadrže dezinficijense. Na tržištu postoje u nekoliko oblika: kao tečnost - dezinficijens za ispiranje ili kao vlažne maramice ili ubrusi. Korisni su kozmetičarima (npr. rad na terenu, kućne posete i sl.), a i u svakodnevnom životu (npr. na putu, na izletu, u parku, na ulici, za vreme vožnje autobusom ili vozom) nakon poseta bolnici, kada nema vode u blizini.
Rukavice za jednokratnu upotrebu
Često, a naročito kada se radi sa kožom na kojoj se nalaze znaci infekcije (akne, čirevi i sl) neophodno je da koristimo rukavice za jednokratnu upotrebu. Osim što štiti onog kome se radi kozmetički tretman rukavice su zaštita i za one koji rade u kozemetičkom salonu. Međutim nošenje rukavica nikako ne sme da zameni često i temeljno pranje ruku.
Pravilna upotreba rukavica za jednokratnu upotrebu (PVC ili silikonskih) podrazumeva upotrebu rukavica koje su prethodno bile higijenski zapakovane: ne smeju se koristiti oštećene ili već korišćene rukavice. Rukavice treba obavezno promeniti posle kijanja i kašljanja ili posle jednosatnog korišćenja.
ETIČKI STANDARDI PONAŠANJA ZAPOSLENIH U KOZMETIČKOM SALONU
U svakodnevnim situacijama na radnom mestu očekuje se ponašanje koje je u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima pristojnog ophođenja:
- tačnost dolaska na posao i zakazane tretmane, kao i poštovanje dogovorenih rokova,
- prikladno poslovno odevanje, visoki standardi lične higijene i urednosti,
- čistoća i urednost radne okoline,
- ljubazan stil komunikacije,
- primereno oslovljavanje,
- pozdravljanje i odzdravljanje pri susretu,
- izrazi poštovanja prema starijima,
- izvinjenje i ispravljanje grešaka,
- izbegavanje i aktivno sprečavanje svađa i sukoba među osobljem
- diskrecija - izbegavanje učestvovanja u glasinama, ogovaranju i drugim vrstama negativne i štetne komunikacije
Ovde možete postavljati pitanja iz oblasti kozmetike.
Jednostavno kliknite na link “Comments” ispod ovog teksta i upišite pitanje u prostor koji se zatim otvori.
Dren Art